|
Књиге у пролазу, класици на трафици
И.Х. (Полимље), 20. Mart 2006.
Уз
цигарете, новине, жваке и марамице- књиге и филмови.Па, више се и не сећам за
ових двадесетак година новинарског рада, колико сам белешки написала о
Пријепољу, као ретко којем граду у коме се нису могле купити књиге. По која би
се нашла у по којој књижари, која би ту чамила годинама.
Покушаји
да се продају књиге били су углавном узалудни. Пре коју годину, Пријепоље је
имало малу галерију на главној улици, где су се могле купити слике и књиге.
Наравно да је затворена. Књиге су нерентабилна работа. По питању поклона
постоји општи консензус. Једно време су се носале разноразне стоне лапме, оне
са имитацијом чувених Тифанијевих. Но, ово није белешка о поклонима. Већ о
књигама. И мало о филмовима.
Наиме,
пре три године, новинске куће у земљама бивше Југославије почеле су да штампају
и књиге. Одлучили су се,наравно, за класике, оно што би, ваљда, свако требао да
прочита или да је већ прочитао као део општег основног образовања. И почела је
јагма. Најпре у Црној Гори, где су се књиге могле купити само за 3 евра. Почели
су прави редови за изврсна издања подгоричких Вести. За ту симболичну суму
могли су се купити Сервантесов «Дон Кихот», Игоови «Јадници», Манов «Чаробни
брег», сабране драме Ибзена и Чехова...
Онда су
се и «Политика» и «Вечерње новости» прихватиле овог посла. Можда се још неко
сећа како је прва, бесплатна књига која је ишла уз куповину новина, била просто
разграбљена. Било је то «Име руже» Умберта Ека. Они који никад нису ни чули за
споменутог писца, хитали су раном зором. Нек је џабе, па ма шта било. Макар и
књига! Онда су уследили одлични наслови и празни кућни регали могли су се
пофино попунити, а да човек нијe нужно морао да зна ништа о литератури и
књижевности. За само неколико месеци могао је да комплетира респектабилну
библиотекицу са насловима због којих је неко годинама трчао по књижарама и
извајао цео џепарац, па и добар део плате. А сада, ето, само купује на трафици.
Појефтино. Сипа и не смисли! Јер слична издања класика штампана у издавачким
кућама, коштају барем три пута више.
И, ето
нас, дакле. Уз новине и остале ситнице које се продају одувек на трафикама,
стоје књиге. Међу јефтиним, џепним издањима, могу се наћи чак и интригантни наслови,
попут «Сањара» по којима је Бертолучи недавно снимио свој контроверзни филм. Да
не спомињемо Џејн Остин и њене књиге које су поново популарне јер «питања срца»
су увек у моди, ма како мало романтични били. А да је то тако, потврђује и
чињеница да је недавно снимљен још један римејк о гордости и предрасуди по
њеном роману.
Наравно,
није велика јагма за књигама ни сада у Пријепољу. На толико киоска дође тек по
неколико књига. Али некако их је фино видети чак и ако стоје у излогу трафика,
где им, по многима којима је књига фетиш, баш и није место. Највише, наравно,
глас против дижу књижари. Они би да људи разгледају, питају, да мало ћаскају у
књижарама, да попију неку кафицу или чај, да дођу на књижевно вече. Али то се,
очигледно, више слабо носи. Носе се књиге са трафика. Још би било добро да се и
читају.
И још
само мало о куповини, онако, у пролазу, нечега што се до скора није сматрало
ситном робом. Уз књиге, ту су и филмови на DVD. Тако вам буде добро: свратите
да купите новине, жваке, марамице и пазарите уз пут за леп викенд једну књигу и
један филм. А међу филмовима које купите као ваш допринос борби против
пиратерије, има изванредних наслова. Тако у кући правите лепу библиотеку и лепу
филмотеку.
Можда се интелектуална и снобовска елита у
великим варошима ове земље, у којој људи не иду у позориште, не гледају филмове
у биоскопу, не купују књиге у књижарама, буни јер је све то део градског имиџа.
Али у касабама попут пријепољске, имати могућност да купите добру књигу и филм
онако на трафици, стварно јесте културни додатак празнини.
|
