|
Arheološka Nova godina na lokalitetu Carske palate u Sremskoj Mitrovici
KAD VEKOVI ŠAPUĆU SVOJE TAJNE
Jovanka Zurković (Sremske novine, Sremska Mitrovica), 13. Februar 2006.
Završetak ovogodišnjih zimskih iskopavanja antičkog
Sirmijuma obeležen u ambijentu 4. veka, uz prase, ren i kiseli kupus - Carska prestonica skriva neprocenjivo
kulturno blago, koja valja istraživati, čuvati i s ponosom pokazivati celom
svetu
Desetak stepeni po Celzijusu u plusu zaista je neuobičajena temperatura za kraj decembra,
ali na sreću primerena situaciju i
povodu. Arheološki tim koji završava
ovogodišnja istraživanja Carske palate na lokalitetu u strogom centru Sremske
Mitrovice došao je na originalnu ideju da spoji lepo i korisno i ujedno, sa
prestankom "zimskog kopanja", proslavi nastupajuću Novu godinu.
Naravno za tu priliku nabavili su jelku, ukrasili lokalitet, ispekli prase,
pozvali goste. Slavilo se uz tišinu vekova.
U ambijentu tipično rimskom, nekoliko metara ispod
savremene površine, sve je autentično,
iz četvrtog i petog veka. Debeli sirmijumski zidovi, pod sa kaldrmom, kapija, ostaci srednjovekovne
kripte koja se oslanjala na stari rimski
zid, kažu potiče iz 14 veka, ali je odlično
uklopljena u arhitetkturu antičkog vremena. Kodirektor projekta dr Miroslav
Jeremić iz Arheološkog instituta u Beogradu, koji je uz dr Ivanu Popović
rukovodi istraživanjem, nije se posebno spremao za doček. Odeven kao i svakog
dana, terenski, dočekao je goste
"na površini" lokaliteta, jer mnogi nisu shvatili da se na doček "silazi dole", u
vekove. Za komunikaciju poslužile su ovovremenske spravice u vidu mobilnog telefona, tako da su
svi pozvani, ipak, pronašli mesto susreta. U ekipi su i mr Ana Premk,
arheolog, vrstan poznavalac
keramike starog Rima, tu je dr Vasoje
Vasić, poznatiji kao Boban, legenda iz Lepenskog vira, kao i Nenad Radojčić (veliki
Neša), takođe iz Narodnog muzeja u
Beogradu, potom Miroslav, Jasna, Paja i ostali iz Muzeja Srema, novinari i prijatelji, i
naravno radnici koji su ovog decembra tražili sirmijumsko blago. Tu je i
"mali Neša" iz Beograda, koji je počeo da radi sa ekipom pre dve
godine, pa ga "zakačila" vojska. Sada je ponovo u timu. Jedina dilema
je bila u početku da li je i prase "autentično", odnosno iz kojeg je
veka, mada je ta nepoznanica brzo razrešena
očigledno pojačanim apetitom svih zvanica. Da je iz 4. veka, sigurno ne bi bilo
ovako ukusno i sočno, zaključili svi prisutni.
Iako je slavlje,
ipak je u početku bilo i sete. Kraj radova je, a arheologe nekako to uvek pomalo rastuži.
Pogotovo što su samo pre nekoliko
dana našli izuzetan mozaik iz 4. veka, sa
tipičnom "sirmijumskom mustrom", dobro očuvan, kakav do sada u istraživanjima nije zabeležen. Kako je radovima kraj, a para nema da se prostor uredi i privede
nekoj nameni savremenog doba,
mozaik je zatrpan do sledeće sezone. Inače, prostor bi, kako su arheolozi preporučili opštinskim ocima, mogao
da bude uređen kao tipična rimska
dvorana, koja bi sem za posete turista služila i za organizaciju raznih kamernih sadržaja, poput Rimske
dvorane u Biblioteci grada Beograda, na
Kalemegdanu.
- Završavamo posao,
onaj fizički, crnački. U Mitrovici
ćemo biti još nedeljak dana,
ali ćemo raditi na dokumentaciji, sortiranju podataka i završavanju
projekata. Lakše nam je utoliko što
znamo da je i za narednu sezonu Sirmijum prioritet među projektima koji će
konkuristati za sredstva Ministarstva kulture, tako da je gotovo izvesno da ćemo i sledeće sezone ovde kopati. Šteta je što
ovdašnji gradski čelnici nisu svesni blaga koje imaju - ističe Nenad Radojčić,
a Ana
Premk dodaje da moraš uložiti samo trenutno u istraživanje lokaliteta da bi ti se novac vrlo brzo vratio, pogotovo
kada imaš šta da pokažeš. "Ali, siromašna vremena su nam donela i ovakav
stav prema blagu i baštini, pogotovo što pokretan arheološki materijal koji je
nađen ukazuje na izuzetnost lokaliteta", jada se Ana Premk, koja istražuje
Sirmujum od šezdeset i neke godine. Kada bi sabrala sve dane ovde provedene, više je bila u Mitrovici nego
u Beogradu.
Ideja da se
organizuje doček Nove godine i tako
obeleži završetak sezone potekla je od
dr Miroslava Jeremića, jednog od naših
naboljih poznavalaca Sirmijuma. Kako je rekao, davne sedamdeset i neke, ekipa je zaista dočekala
Novu godinu, ali radno na jednom od
mitrovačkih lokaliteta.
- Ideja jeste moja, ali nju je realizovao Miroslav
Jesretić. Mitrovica nam je uvek nekako na srcu, jer ovde dolazimo duže od tri decenije. Ovaj
lokalitet je dragocen. Gde god zabodeš ašov naiđeš na nešto monumentalno.
Ove sezone su kopali arheolozi veterani, jer je zimski
rad izuzetno težak. Smenjivali smo se na
svaka dva-tri sata. Mladi nisu bili u
ekipi, jer "matorci" nepogrešivo
svako otkriveno parče "dijagnostikuju", a nismo mogli da gubimo vreme. Definitivno,
Carska palata krije mnogo toga. Sada
stojimo na 4. veku, a sledeće sezone ćemo
otvarati dublje slojeve, hronološki, da
bi smo na kraju stigli i do domorodačkih - objašnjava dr Jeremić.
Doček Nove godine na ovaj originalni način je bio prilika i za kraći čas arheologije i
istorije. Prema rečima Miće Jeremića, Rimljani su masovno i bučno slavili dolazak Nove godine, koja je kod njih počinjala
1. marta:
- Organizovale su
se višednevne svetkovine, po kojima su Rimljani bili poznati, zatim trke na
hipodromu koje je obavezno imperator otvarao. Zanimljivo je da su svi bili odeveni u četiri boje - crvenu,
zelenu, plavu i belu, koje simbolišu četiri
elementa: vatru, vodu, vazduh i zemlju. Nekako je tada sve bilo
više u vezi sa prirodom. Takođe, procesije su prolazile gradom, a mlade
device su nosile ogromne, ukrašene
faluse, koji su simbolizovali novi život, plodnost i berićet.
Uz reš pečenicu išlo
je dobro i crno, belo i rumeno vino. Ren i kiseli kupus se ne računaju, kao ni
sremački beli 'lebac. Za razliku od tipične
sirmijumske, ova arheološka svetkovina je trajala samo dva sata, jer bi duže već bilo opasno po zdravlje, bez
obzira što je temperatura bila u plusu. Peć "bubnjara", koju su
arheolozi dobili da ih malo ogreje dok su satima na mrazu, ipak nije bila
dovoljna. Jednom od kolega novinara bio je 'ladan špricer, a kako ima osteljivo
grlo, stavio je svoju čašu na užarenu bubnjaru. Da malo ugreje. Naravno, posle
nekoliko sekundi shvatio je da ima špricer
u plastičnoj čaši. Kosti i otpaci pažljivo su pokupljeni u vrećice. Pušači
su morali da pepeo otresaju u posebne
posudice sa vodom da ne bi prljali lokalitet. Neša pojašnjava da tako mora, jer
će ih šef Mića do kraja terati da metlicom čiste pepeo sa lokalieta. Apetit
nije falio, kao ni raspoloženje. Neko reče da fale tamburaši, jer je živa muzika, ipak, poseban ugođaj. Zlatko Zrilić, novinar
"Sremskih" i tamburaš, obećao je da će dogodine dovesti svoj
orkestar. "Svi smo ubeđeni da ćemo sledeće godine u ovo vreme stajati na trećem veku. Svirali smo svašta, od rođenja, krštenja, razvoda, svabdi
i rođendana, imendana, ali nikada arheološki doček na četvrtom veku", kaže
Zrilić.
I tako redom. Dok Sirmujum ne potroši sve svoje vekove. Sretna nova arheološka! Možda će
ona postati i tradicija, što i priliči carskom gradu. Jer, kad vekovi šapuću
svoje tajne - treba biti prisutan i beležiti.
|
