Bilo je burno

Prošlo je godinu dana od dolaska na vlast predsednika opštine Đorđa Predina. Bilo je burno odmah na početku, pogotovo posle raspada tzv. neprirodne koalicije se Srpskom radikalnom strankom,

Demokratskom zajednicom vojvođanskih Mađara i Socijalističkom partijom Srbije. Nakon toga usledilo je mukotrpno stvaranje nove skupštinske većine - Pokret Snaga Srbije, G17 Plus, Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska stranka, Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine - koja je uz dosta problema u narednom periodu pokušala da funkcioniše i da radi.

Kako ocenjujete prvu godinu upravljanja gradom?
- Bilo je zaista burno. Sigurno da je prva koalicija bila neprirodna i bila je negativna, koalicija koja nije bila za dobrobit građana Bečeja, koalicija koja nije htela da ide u razvoj, nije htela investicije, nije htela da se svi članovi Opštinskog veća i svi funkcioneri aktiviraju da rade da nam bude bolje. Pokret Snaga Srbije je shvatio da sa DZVM i sa radikalima nema napretka, nema bolje budućnosti za Bečej i mi smo se odlučili da napustimo tu koaliciju i da utičemo da se formira nova, demokratska koalicija, koja je i zaživela i daje prve rezultate.

Da li je bilo nečeg dobrog u prethodnih godinu dana?
- Mislim da je bilo dobroga, mnogo stvari smo pokrenuli, neke stvari smo i završili. Ono što je najvažnije: stvorili smo jedan front investicija pre svega u komunalnu infrastrukturu. Raspisali smo tender za prvih šest ulica (izgradnja kolovoza, atmosferske kanalizacije), raspisali smo tender za projektovanje još 13 ulica za asfaltiranje, raspisali smo tender za rekonstrukciju javne rasvete u celoj opštini, završava se tender za bušenje dva arteska bunara, gde je donator grad Galanta iz Slovačke, naš pobratim. Završili smo prvu fazu izgradnje gradske plaže, započeta je investicija izgradnje sportske hale u školi „Zdravko Gložanski“, gde uskoro treba da se postavi kamen temeljac, finansirali smo projekat adaptacije sportske sale u školi „Sever Đurkić“, rekonstruisana je sala za prijeme i za nastupe u školi „Petefi Šandor“. Nadalje, postavljeni su novi ležeći policajci. Mislim da smo u prvoj godini, koja je bila dosta nestabilna što se tiče održavanja skupštinske većine, uspeli dosta da uradimo.

Da li dalje mislite, kao što ste rekli krajem marta, početkom aprila meseca da nova skupštinska većina, odnosno nova demokratska koalicija - iako neki predstavnici stranaka koji su u pomenutoj koaliciji baš ne vole da se kaže da se radi o koaliciji - može da opstane?
- Ja sam tu optimista. Mislim da će ova koalicija opstati do kraja mandata, jer mi smo se okupili oko jednog programa razvoja opštine Bečej i ako ima nekih problema unutar koalicije to će se otkloniti, to su vrlo mali problemi koji ne bi smeli da dovedu do raspada koalicije. Mislim da će se koalicija održati do kraja mandata i da će biti mnogo bolje za Bečej nego što je to bilo u vreme ranije skupštinske većine.

Spoljni gledano stiče se utisak da je opstanak i funkcionisanje koalicije moguć davanjem „veštačkog disanja“, to jest političkom trgovinom – kao posledica apetita nekih stranaka koji su se sticajem okolnosti našli u vlasti jer to ostvarenim izbornim rezultatima nisu uspeli. Da li ta pretpostavljena trgovina može biti štetna za realizaciju vaših predizbornih obećanja?
- Gledamo da tih trgovina bude što manje, a ta trgovina u koaliciji je normalna stvar, u svim političkim koalicijama ima trgovine i određenih ustupaka radi nekog globalnog očuvanja koalicije. Ne može ta trgovina da utiče da se koalicija raspadne i da ima negativnih efekata. Tu dolazi do određene selekcije kadrova što je dobro, a mislim da u suštini ona neće uticati na to da ono što smo obećali ne ostvarimo, jer sve što smo obećali, nalazi se u programu razvoja opštine Bečej oko koga se koalicija okuplja, to je program cele koalicije a ne samo moj, tako da mislim da ćemo uspeti to da realizujemo a da koalicija opstane.

Vi ste sada jedan od retkih ljudi u Srbiji koji priznaje da postoji politička trgovina zato što se moraju „namiriti“ ukusi i potrebe raznih stranaka koje čine vlast.
- To je jedna tolerancija, odnosno kroz tu toleranciju idemo da integrišemo sve te političke pozitivne snage da ta većina stvarno dobro radi, a inače ne treba tajiti: trgovine u svim koalicijama sveta postoje.

Šta od do sada urađenog mislite da je najvažnije za građane Bečeja: da li je to plaža, da li Povelja o Bečeju kao ekološkoj opštini, Lokalni ekološki akcioni plan, projekat rekonstrukcije i izgradnje kanalizacije Vodokanala...
- Usvajanje Povelje da je Bečej ekološki grad, kao i Lokalnog ekološkog akcionog plana su bitne strategijske odluke i strategijski dokumenti, a mislim da je važan početak ozbiljnijeg investicionog zahvata kao što je gradska plaža, a istakao bih program Vodokanala koji je jako dobar i to je jedini dobar program koji smo mi nasledili od ranije vlasti. Taj program je ušao u izbor holandskog donatora DSV među prvih pet i postoji verovatnoća da se dobije iz donacija 4,5 miliona evra, a drugih 4,5 miliona evra treba da budu iz kreditnih aranžmana, takozvanih soft-kredita. Što se gasifikacije tiče ona dobro napreduje, ona se završava i mislim da je to mudar i dobar potez Bečeja.

Koji će od projekata u narednom periodu imati prioritet?
- Prioriteti su iz oblasti komunalija: projekat Vodokanala, završetak gasifikacije i toplifikacije, zatim tu su putevi, javna rasveta i završetak gradske plaže i početak dve najvažnije investicije u opštini, a to je industrijski park i Bečejska banja. Sa oba projekta će naša opština i nastupiti na sajmu „Expo Real 2005“ u Minhenu od 10. do 12. oktobra. To je u okviru Investicionog fonda Vojvodine, pokušaće se da se pronađu investitori za banju u Bečeju. Napravili smo dobar materijal, biće dobar nastup naša dva člana, člana Opštinskog veća Budislava Medurića i menadžera za zdravstvo prof. dr Đurice Stojšić, gde će se učiniti prvi koraci da se nađu investitori za banju.

Kada ste dali intervju za Bečejski Mozaik na početku vašeg mandata, postavljeno vam je pitanje: kako se osećate sada kada ste postali predsednik opštine. Ja vas sada pitam: kako se osećate danas, nakon godinu dana, nakon toga što ste „preživeli“ i jedan pokušaj za opoziv sa mesta predsednika opštine?
- Osećam se relativno zadovoljnim. Ti prljavi pokušaju radikala i DZVM-a nisu uspeli, oni su osujećeni, sud je tu presudio. To nije na mene puno uticalo, jer sam znao da sam ispravan, i iako bi došlo do izjašnjavanja građana o mom opozivu, mislim da bi većina glasala protiv opoziva. S druge strane, mislim da sam mogao više uraditi da nije bilo tih političkih turbulencija.

Bečej - fakultetski grad

Bečej dobija fakultet.
- Ono što smo obećali, to je da ćemo formirati centar za visoko obrazovanje, znači fakultet u Bečeju, ispunili smo. 11. oktobra startuje BK univerzitet sa smerom trgovina, bankarstvo i revizija. Takođe za par dana će startovati jedan vrsta sportske akademije a na putu smo da počnemo i školovanje za menadžere inžinjerstva. Faktički Bečej postaje univerzitetski grad.

Gde će biti sedište tih fakulteta?
- Za sada je sedište u OSC-u „Mladost“. Mi smo hteli da idemo u Gimnaziju, ali nismo naišli na odobravanje kolektiva Gimnazije i prosvetnog inspektora.

Svi pomenuti fakulteti „stanuju“ u OSC-u „Mladost“. Da li se plaća OSC-u za korišćenje prostora?
- Normalno, oni su i opremali prostorije i plaćaju zakup. Inače školarina, što se tiče BK univerziteta, u Novom Sadu 1.800 evra, a u Bečeju 1.200 evra. Znači to je popust vlasnika univerziteta. Po meni je velika i istorijska stvar za Bečej da smo došli do fakulteta u Bečeju. To će doprineti tome da mladi ljudi ostanu u Bečeju, da se ovde školuju, s druge strane ako bi studirali u Novom Sadu ili u Beogradu, a ne bi bili na budžetu, imali bi iste troškove, možda i veće.

Što se fakulteta tiče: veleposednik Bogdan Dunđerski je ostavio u amanet da se u Bečeju formira poljoprivredna akademija.
- Poljoprivrednu akademiju smo u startu hteli sa PIK-om Bečej da razvijemo, to je legat Bogdana Dunđerskog. On je ostavio određenu površinu od 300 hektara za finansiranje akademije koji sada PIK koristi, međutim u PIK-u Bečej nismo naišli na dobru ocenu. Mi želimo da tu akciju, preko Matice srpske, Dobrotvornog društva „Privrednik“ iz Novog Sada i sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, odnosno sa Poljoprivrednim fakultetom, ponovo pokrenemo.