|
Misteriozni kupci
Dejan Dimić (Vranjske novine), 6. Decembar 2004.
Za sada nema indicija da je neko, najčešće se spominju Slovenci, krenuo u akciju stvaranja većinskog paketa čime bi se preuzela kontrola nad preduzećem
Od sredine novembra, kada je nakon skoro godinu dana pauze počelo da se trguje akcijama „Alfa plama” AD, na Beogradskoj berzi, za samo dve nedelje zabeležen je trostruki skok cena akcija ovog preduzeća. Razlog za jednogodišnji „vakuum” u prodaji akcija je taj što je „Alfa” tek 10. novembra podnela, odnosno inovirala, prospekt firme koji se sada može naći i na veb-sajtu berze, a postojanje prospekta je berzin uslov za trgovanje hartijama od vrednosti. Ako se pogledaju kretanja u poslednje dve nedelje, cena akcija je svakog dana, osim u dva slučaja, rasla u rasponu od 10 do 20 odsto. Izraženo u brojkama, jedna akcija vranjske metalne industrije sada na berzi vredi 20.000 dinara, i od 15. do 26. novembra njena vrednost se konstantno uvećavala u odnosu na 6.501 dinar koliko su akcije vredele u decembru prošle godine od kada je cena stagnirala. Dan uoči kulminacije cene akcija, na Beogradskoj berzi zabeležena je potražnja za 2023 (ponuđeno 373), a sutradan se tražilo 647, dok je na prodaju ponuđeno 560 akcija.
Generalni direktor firme Velin Ilić, kaže da nije iznenađen ovakvim razvojem događaja, s obzirom na to da se akcijama „Alfa-plama” na berzi nije trgovalo u dužem vremenskom periodu.
Fama
- Mislim – kaže naš sagovornik – da se stvara fama oko tog skoka cena akcija, jer prosto postoje neke stvari koje ljudima nisu jasne. Našim akcijama se nije ni trgovalo od sredine decembra prošle godine i u prošlom mesecu, tačnije 15. novembra, zabeleženo je prvo trgovanje. Cene akcija jesu naglo porasle, ali nakon što je, trgovina njima nastavljena posle dužeg vremena. To je trajalo desetak dana, nakon čega, evo poslednjih nekoliko dana, imamo stagnaciju. Nemamo informaciju ko prodaje i kupuje. Znamo samo da su ovih dana prodate 222 akcije. Jednostavno, one su imovina svih naših akcionara kojom oni slobodno raspolažu i mi tu nemamo nikakvu kontrolu.
Na pitanje da li se za krupniji paket akcija interesuje neka slovenačka firma, kako se to poslednjih dana pominje u javnosti, Ilić kaže da nema nikakvu zvaničnu informaciju o tome.
- Nama se – kaže on – do sada nije obratila ni jedna firma koja bi eventualno bila zainteresovana za kupovinu većeg paketa akcija. Koliko znam, jedino je ranije jedna slovenačka brokerska kuća kupila četiri odsto akcija. Mi imamo brokersku kuću „Jorgić” koja radi za račun firme i oni na naš zahtev iz Centralnog registra mogu tražiti izvesne podatke koji su nam potrebni. Dakle, ta kuća ne prodaje naše akcije, osim ako im neko od akcionara ne da nalog za to. To se može učiniti i preko drugih brokera kojih, između ostalog, ima i ovde.
U razloge skoka cena akcija „Alfa-plama” malo nas je bliže uputio Branislav Jorgić, direktor brokerske kuće „Jorgić broker”.
- Ima više razloga – objašnjava Jorgić – za skok cena akcija „Alfa-plama”. Prva stvar je da se povećala likvidnost na finansijskom tržištu, što znači da je veći broj investitora počeo da ulaže u hartije od vrednosti. Posledica toga je povećanje cena značajnog broja akcija. „Alfa-plam”, kao renomirana i poslovno veoma uspešna firma, takođe je bila na listi mnogih kupaca i veliki izazov za kupovinu njenih akcija. Zbog toga imamo pojačanu tražnju i, logično, povećanje cene akcija. S druge strane, poslovni rezultati same firme za 2003. godinu su bili vrlo dobri, tako da je i to uticalo na skok cene. Što se tiče navodnog interesovanja Slovenaca za ovo preduzeće, ne znači samo po sebi da je „Alfa” izuzetak po tome zato što ti kupci koji se pominju kupuju i akcije drugih preduzeća. Identitet kupaca i prodavaca akcija i nije toliko važan. Na berzi imate dnevno trgovanje i dnevnu promenu vlasništva. To je dinamičan proces. Znači, oni koji su, recimo, kupovali prošle godine sada prodaju akcije i nisu više na listi vlasništva, a imamo situaciju da se pojavljuju novi vlasnici.
Poznati beogradski finansijski ekspert dr Milan Kovačević, kaže da nema preciznih informacija oko akcija vranjske firme, ali da bi, imajući u vidu ranija iskustva, skok cene mogao da bude posledica delovanja „nekoga ko želi da se domogne većine akcija preduzeća”.
- U slučajevima kada nema žurbe – kaže Kovačević – cene akcija lagano rastu. Međutim, ako ima hitnosti, kao što je to verovatno u „Alfinom” slučaju, i ako se nekome ko ima nameru da kupuje akcije pojavljuje još neki takmac u tome, onda su ljudi spremni da plate i više, što se logično odražava i na brže povećanje cena. Na našoj berzi je redovna pojava da se kod velikog broja preduzeća javljaju kandidati koji žele da otkupe većinski paket akcija. U principu, trebalo bi sada videti ko je taj ko na berzi najviše kupuje. Dešava se, s vremena na vreme, da i samo nekakve površne informacije o jednoj firmi generalno poboljšaju mišljenje o njenoj vrednosti. U Srbiji imamo situaciju da postoji samo jedna trećina akcija neke firme sa kojima se može trgovati, što je šteta koju je napravila država. Kao i odredba da se akcijama iz privatizacije može trgovati jedino na berzi. To je greška, jer se tim velikim brojem akcija ne može efikasno berzanski trgovati, ali nekome odgovara da to bude tako. Onda je još dodatno berza propisala da se ne može trgovati dok nema prospekta preduzeća, što u zakonu ne piše.
Interesovanje
Kovačević tvrdi da nije naročito važno tragati za tim ko trenutno kupuje akcije, jer „taj ne mora biti krajnji kupac”.
- Može biti – ukazuje Kovačević – da je neka slovenačka firma zainteresovana za „Alfu”. Ali, ona jednostavno može ovde imati nekoga ko ima kapital i ko može kupovati akcije, a kasnije ih njima preprodati. Ali u tome nema ničeg lošeg, jer se savremeni svet i zasniva na tržišnoj ekonomiji, tj. da se svime, pa i imovinom neke firme ili akcionara, trguje isto kao sa paradajzom na pijaci.
Kovačeviću ukazujemo da je 60 odsto kapitala vranjske firme, putem akcija, besplatno podeljeno sadašnjim i bivšim radnicima i penzionerima firme. Objašnjavamo i da je manjinski, odnosno državni paket akcija, tokom 2002. otkupio deo radnika „Alfe” okupljen u konzorcijumu.
- Trebalo bi – tvrdi on – videti da li taj konzorcijum, koji je kupio paket od države, dalje kupuje još akcija. Obično je to tako, jer taj vlasnik manjinskog paketa nastoji da nekako „izboksuje” preko 50 odsto vlasništva i preuzme kontrolu nad preduzećem. Takođe, nikako se u ovim slučajevima, čak i kad je naizgled sve u rukama radnika-akcionara, ne bi moglo reći da je to baš tako. Ti ljudi mogu biti pod jakim uticajem direktora, pa imamo situacija da je dovoljno da on samo kaže da će, recimo, akcije prodati nekome pa da svi krenu za njim. Taj uticaj je vrlo značajan i mislim da u našoj zemlji ima dosta tog nekorektnog pritiska na male akcionare, jer im nije do kraja objašnjeno šta je njihova imovina i kako njome mogu raspolagati.
Da podsetimo da je „Alfa-plam” privatizovana po starom Zakonu o privatizaciji iz 1997. godine i da je, u skladu sa odredbama tog zakona, 60 odsto kapitala tada, putem akcija, besplatno podeljeno sadašnjim i bivšim radnicima i penzionerima preduzeća. Prema odredbama istog zakona, 30 odsto kapitala preneto je državi, odnosno Akcijskom fondu Srbije, a 10 procenata Republičkom fondu PIO. Tih 10 odsto otkupilo je na aukciji 16. septembra 2002. godine 498 radnika preduzeća organizovanih u konzorcijum. Kada je reč o akcijama kojima je raspolagao Akcijski fond (ukupno 5.500 akcija), njih radnici otplaćuju na rate do 2006. godine, prema ugovoru o kupoprodaji koji se ne može raskinuti. Postoji, međutim, klauzula da ukoliko pojedini radnici ne ispune svoje obaveze, moraju akcije vratiti fondu. U skladu sa tim, a kako stoji u prospektu „Alfa-plama” na sajtu Beogradske berze, trenutno je 81,47 odsto kapitala u vlasništvu akcionara, dok 18,53 odsto otpada na pomenute akcije u otplati. Vrednost isplaćene dividende se u prošloj godini povećala za više od 50 odsto u odnosu na 2002. i iznosila je 1.100 dinara po akciji. „Alfa” je u protekle tri godine stalno uvećavala svoje prihode i poslovala bez ikakvih gubitaka.
Na kraju, treba istaći da većina ekonomskih stručnjaka radničko akcionarstvo ne smatra baš srećnim modelom privatizacije, i to s punim pravom, jer ne obezbeđuje investicije i efikasno upravljanje, ostavlja istu upravljačku strukturu i ne rešava tehnološki višak zaposlenih. Mnogi smatraju da bi za „Alfu- plam” smetnja u narednom periodu moglo da bude to što firma nije prodata na tenderu ili aukciji. Ukoliko većinski paket akcija ne preuzme slovenačka firma iz Celja, koja se često pominje poslednjih dana. Interesovanje, saznajemo, postoji i kod nemačke firme „Boš”. Kako mnogi predviđaju, preuzimanje većeg ili čak većinskog paketa akcija od strane neke druge firme, u narednom periodu više je nego izvesno. Činjenica je da su mnogi „bacili oko” na najuspešnije vranjsko preduzeće...
|
