• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

Кад заменик братими

Дани Врања у Штајерској

Саша Стојковић, Врањске новине (26. Februar 2007.)

У покушају развијања српско – аустријске сарадње, заменик председника Горан Станковић је организовао састанак са људима који ће представљати Врање на етно фестивалу у штајерском Бруку на Мури

Година 2007. за врањске општинаре почела је радно и свечано, а обавезе су их одвеле далеко до дома, у непознату и некада тако омражену Европу, да се тамо брину о народним интересима. И док је председник СТОЈЧИЋ походио Праг, додуше страним парама и у оквиру Програма МЕГА, уз још неколико делегација из Србије, његов заменик Горан СТАНКОВИЋ боравио је у Грацу, по други пут у само неколико месеци. Шта је заменик, иначе прави српски радикал, радио у Аустрији, у чије име је тамо ишао, како се представљао и, за пореске обавезнике најважније, чије је паре трошио и далекој и некада непријатељској Аустрији? Одговоре на ова питања можда неко и зна, само неће да каже, а пословична ароганција човека који је и полицију пропитивао како сме да ради свој посао надалеко је позната. Елем, било како било, Станковић се вратио кући, пун утисака и самохвале, и промптно организовао састанак са групом локалних малих привредника и занатлија, на тему могућности сарадње Србије, и њених најужнијих делова, са Аустријом, и њеним такође најјужнијим деловима. Састанак је био, као и све друго што Заменик ради, затворен за јавност, али је понешто ипак процурело, па је читава прича склопљена и поред одбијања Горана Станковића да се бави глупостима као што је јавна контрола његовог деловања, као изабраног народног представника. Дакле, прича која следи изузетно је занимљива, и то са неколико аспеката. Прво, прати Станковићев развој од ситног менаџера прецвалих певаљки до међународног промотера локалне етнолошке понуде.

Даље, показује колико је врањска локална самоуправа заправо скуп не партијских, него личних интереса, и колико у њеном раду нема места за закон. На крају, прича доноси и кулминацију – беда смо ми велика, и свака пружена рука, ма како била погрешна и немушта, мора да се пољуби. Уоквирена оваквим рамом, слика заиста прераста пуку злоупотребу моћи, и постаје парадигма једне стварности којој, по безобзирности, безобразлуку и саможивости у испуњењу најситнијих личних амбиција, пандана у новијој градској историји нема.

БРУКА НА МУРИ

Како се из неколико разних извора могло сазнати, и поред покушаја самог Станковића да јавност остави у мраку незнања, на видело је изашло ако не све, онда подоста тога што је Станковић радио у Аустрији, али и по повратку кући. Не зна се, додуше, код кога је у Грацу најистуренији врањски радикал гостовао, али се зна шта је том приликом договорио.

Како је изнео на састанку са заинтересованим малим привредницима и занатлијама Станковић, Врање(?) је добило позив да учествује, средином јуна месеца, на етно фестивалу који се организује у граду под именом Брук на Мури, а који се налази у аустријској покрајини Штајерској.

Е, сад, колико се могло сазнати, у читаву причу биће увезано све што се увезати може, па и више од тога. Дакле, Штајерцима ће бити приказана и некаква туристичко - културна, и етно, и индустријска, и традиционална врањска традиција, а пошто смо, не ли, сиромашни, онда смо пак мека за инвеститоре, којих, претпоставимо, у Бруку на Мури има више него у Франфуркту на Мајни. У овом тренутку, наравно, ништа се не зна, ни ко ће да иде, ни од којих пара, ни по ком критеријуму, ништа и нигде. Има, планова, и то је, изгледа, сасвим довољно.

Да би обавестио заинтересоване о могућој српско – штајерској сарадњи, заменик председника општине Горан Станковић је у својој канцеларији организовао састанак са људима за које је он лично мислио да могу да представљају овај град у Бруку на Мури.

Нема ту места ни за какве дилеме, као што је критеријум за избор људи који ће представљати Врање, за њихову способност да то чине, за начин на који ће се град тамо презентовати... Ништа од тога – довољан је само Станковић, и његова радикална памет да реши ко ће и шта да ради, наравно у општем интересу.

- Ако сте гледали телевизију, то је то што сте имали да чујете. Немам више шта да кажем – рече Станковић, и залупи слушалицу.

Демонстративно.

Шта ли ради Савет за етички кодекс, када је чак и једном Заменику допуштено овакво понашање?

ОДГОВОРИ

Дакле, да би се сазнало шта планира у наше име локална власт, мора се гледати нека од опскурних локалних телевизија. Ко за то нема стомак, предстоји му дуга и мукотрпна потрага. Само, одакле почети?

Један од ретких срећника који је присуствовао састанку је Миодраг АНЂЕЛКОВИЋ, власник „Мист дизајна“ и човек који већ неколико година одржава добре пословне везе са Аустријом, где продаје своје тканине у етно мотивима.

- Реч је о фестивалу који ће се одржати половином јуна, на коме би и Врање требало да има своју презентацију. Разговарали смо да ту буде и локална индустрија, али и занатлије, да се акценат баци на нашу традицију. На фестивал у Бруку на Мури, који се налази у аустријској покрајини Штајерској, из Србије је званично позвано само Врање – појашњава мало ситуацију Анђелковић.

Наравно, на састанку се разговарало само о техничкој изведби посла, док је његова практична страна, изгледа, искључиво у домену Врховног Заменика.

- За сада нисмо разговарали о финансијској конструкцији, али нико од нас никакав новац није ни тражио. Претпостављам да ће занатлије и мали привредници ићи или о трошку општине, или уз помоћ великих фирми, јер другачије нема шансе да се то изведе – јасан је Анђелковић.

Чаробњаци су, дакле, поново у погону – како осмислити путовање у далеку и пријатељску Бруку на Мури а да то никога ништа не кошта?

Станковић је већ два пута ишао у братску Аустрију, и трећи пут собом мора да поведе и свиту, чисто да покаже да је прави Врховни. А кад он нешто организује, тако, на мишиће, онда испада комбинација као што су „Дани Врања“. Леле, кад нас виде Штајерци, са све шатрама, где ће нам бити крај, у Бруки на Мури, или негде још западније?

Као искусан у тим стварима, Анђелковић опомиње да се мора направити групни каталог, луксузно опремљен на два језика, да покажемо свету шта заиста нудимо. Али, времена је све мање, ако се жели озбиљан приступ, мора се брзо радити. А како ће, ако читава прича падне само на Станковића? Па то ли Заменик прави некакав приватан аранжман под окриљем општине? Ко ће га знати, онако тајновитог и посвећеног послу? Оно што је сигурно, то је да ова прича мирише, и то непријатно, на још једну злоупотребу функције у скоро приватне сврхе. Заменик Станковић покренуо је још један посао за који нема упориште у закону, који га не овлашћује да ради као импресарио ни певаљкама, ни занатлијама, ни индустријалцима. Али, локална коалиција је чудо – све је могуће, ако се договоримо. А ако не, идемо изнова у Грац, далек и пријатељски.

© 2003 - 2010 Local Press. All rights reserved