• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

ГРАД о Граду – у разговору са главним архитектом, Звонком Марковићем

Крушевац иза седам брда

Нада Будимовић, Grad (12. Februar 2007.)

Уверени да је баш то задатак главног архитекте, да „види“ иза седам брда, да антиципира будући град не превиђајући притом ни детаље, ни садашњост, а нарочито урбанистичку прошлост, кренули смо у ову широку причу са нашим саговорником који је у протекле две године „темељио“ ову функцију у овдашњој локалној заједници

- Урбанизам није прост збир парцела, објеката и улица. Он је везивно ткиво свеколиког људског деловања у простору. Он је увек предуслов који може да унапреди или уназади одређену област људског живота. У том смислу, ја сам свој ангажман видео кроз активности које ће, осим у садашњости, можда и значајније резултате донети у времену које долази. То је залог за будућност што је, уосталом, судбина и целокупног деловања у урбанизму - дефинисао је Звонко Марковић своју визију позиције главног архитекте која је, по његовом, али и мишљењу његових колега у другим градовима, иако законски врло штуро постављена, оправдала своје постојање у оноликој мери у којој су им локалне самоуправе оставиле простора за деловање. Како је то у Крушевцу изгледало, питали смо.

- За разлику од, на пример, Београда, Новог Сада, па и Ниша где је главни архитекта добио шира овлашћења и велики утицај, у Крушевцу, мислим да ова функција није довољно добро схваћена. Мене су врло често поистовећивали са пређашњом функцијом начелника за урбанизам, што, наравно нема додирних тачака. Чини се, међутим, да су се најзад неке ствари промениле и да сам, на можда један другачији начин него што је очекивала јавност или окружење, неким ванредним и атипичним залагањима заслужио мало више пажње него што је то изгледало на почетку. У сваком случају, немам страх да ће суд о мом раду ма када био изречен, бити негативан.

* Шта је то што ће у будућности бити резултат тог садашњег рада?

- Навешћу бар две активности које сматрам кључним и које илуструју ову тврдњу. Најпре, активнији рад на изради планске документације и разумевању потребе за планском документацијом који је евидентан у последње две године. Ми смо као наслеђено стање имали мноштво планова насталих још осамдесетих година и они су опстали у примени иако су сви били свесни да нису добро решење јер се у међувремену променило много тога. У периоду од 2000. па надаље имамо велики вакуум у изради планске документације, док је сада та област много ажурнија. Колико ћемо брзо реализовати планове друго је питање и зависи од практичних могућности, али да бисмо знали како да нешто реализујемо када се за то стекну услови, морамо имати добру урбанистичку поставку.

* Да ли Генерални план спада у тај корпус?

- Генерални план смо, после десетогодишњег рада усвојили тек 2005. и он је неке ствари променио набоље, али се после две године показало да нам сада већ прави и неке проблеме. Чињеница је да смо се ми приликом усвајања плана за шта сам се ја свесрдно залагао, сагласили да ћемо га мењати онда када то буде потребно. Чињеница је и да је то уграђено и у Стратегију локалног економског развоја као једно од кључних питања. Дакле, ја нисам био сентименталан према том плану.

* Значи ли то да је сада време за његову измену?

- Да, то баш то значи. Ми смо га усвојили тада као потребу, али живот иде даље и ми сада треба да видимо шта је код њега потребно мењати. Та потреба за променом уочава се и тако што ми сада, и поред силних прича о томе како смо спремни за све инвеститоре, немамо довољно локација у понуди. Постоје неки елементи у овом плану са чијим изменама бисмо могли да понудимо више.

* Шта је још у Генералном плану сада већ „преживело“ решење?

- Неки елементи из правила грађења, на пример, који у простору стварају доста неповољну урбанистичку слику само зато што у генералном плану неки елементи нису довољно добро прецизирани. Да јесу, они би заправо били одбрана од тога. Тако да ми сада имамо издавање акта на појединачној парцели са параметрима који важе подједнако и за појединачну парцелу и за блок и за зону. А то нису исте ситуације у простору. Ако сваку парцелу решимо према елементима и параметрима из плана, добићемо збир парцела од којих свака има пуно недостатака и који заједно чине збир недостатака у блоку или зони. Неки од тих проблема могу се решити плановима детаљне регулације, али се они раде релативно споро, не могу да прате живот и ми ћемо доћи у ситуацију да ћемо имати многе тешке стечене урбанистичке обавезе. Једна од најочигледнијих последица лоше поставке су надградње. Оне су као лакмус. Оне много очигледније него нова градња показују где је проблем. Свака надградња, наиме, носи неколико проблема, а први, који сви уочавају, јесте естетски – да ли је та кућа добила оно што јој приличи или оно што јој не приличи.

* Шта је са просторним планом?

- Одлука о изради просторног плана донета је 2003. Сматрајући да његова израда треба да се убрза, 2005. године у марту сам направио јавну презентацију у Општини на коју су позвани шефови одборничких група, директори јавних предузећа и представници крушевачке јавности. План је био у застоју са образложењем да му недостају елаборат културног наслеђа и стратегија развоја општине. Елаборат културног наслеђа је на моју иницијативу урађен и предат дирекцији средином прошле године, а нешто касније је окончана и Стратегија. Намеравам да ускоро, можда већ крајем месеца, направим поново презентацију просторног плана, повежем Канцеларију за локални економски развој и обрађивача и да утичем да се тај посао што пре оконча, јер сам након недавне најаве да ће се радити Стратегије развоја Србије, схватио да је неопходно убрзати израду свих врста планова како бисмо хватали копче, а не добијали наметнута решења.

* Хајде да се вратимо на постојеће стање. Које су то болне тачке у урбанизму Крушевца?

- Кренимо од најопштијих, које су плод одређених урбанистичких и просторних поставки и које су резултирале саобраћајним, инфраструктурним проблемима, у одређеној мери и загађењем и, што је најважније, недостатком зелених површина. То је кључна ствар. Ми смо изгубили зелене површине. Осим нешто паркова које колико толико чувамо, мада су нам неки на ивици опстајања, ми у микро амбијентима, од блокова до појединачних плацева немамо зелене површине. А у генералном плану за сваку зону имамо параметре зелене површине по глави становника. Паркирање као резултат другог кључног проблема, саобраћаја, питање је које сада достиже врхунац у Крушевцу. Саобраћајна студија која је генерално одредила и положај улица и њихове профиле и режим саобраћаја, рађена је пре више од десет година. Сада треба, као и за зелене површине, погледати какви су параметри дати за паркирање за стамбене јединице које се граде. Тај раскорак између планирања на широком нивоу и реализације кроз појединачне парцеле, нама полако разара урбанистичко ткиво, а ми се као систем, недовољно свесно односимо према томе.

* Има ли решења за саобраћајне проблеме Града?

- Целокупна матрица уже зоне Крушевца мора да крене да се рашчишћава кроз решавање саобраћајних токова. Мислим да је неизбежно да се у врло блиској будућности одради саобраћајна студија која ће поставити нове параметре и очигледно показати потребу за неким улицама. У једној урбанистичкој поставци већ постоји пробијање Обилићеве улице до Трга стубалских јунака и повлачење старе пијаце. Тренутно је у изради план који обухвата Чолак Антину, Таковску, Чупићеву и ЈНА, сада Балканску улицу, који уз пробијање Чолак Антине до улице ЈНА, предвиђа на мој предлог и излазак улице Тодора од Сталаћа на тржни центар Париз. Тако ћемо, измећу осталог, створити услове и за стварање пешачке зоне у центру града. То је оно чему тежимо, али не непромишљено, већ унапред припремајући услове, како са пробијањем поменутих улица тако и са изградњом три паркиралишта иза блокова у Чолак Антиној. Други део приче је како заштити амбијентално и архитектонски централну зону града.

* А како се одбранити од оног наслеђа које не вреди штитити?

- То што ми имамо као наслеђе наш је стицај околности и ништа не можемо да урадимо пре него што се стекну услови за то. Али, ми морамо да чувамо нешто што је наша архитектонска вредност. Можда је недовољно познато, али ја сам од неколико важних, референтних људи из ове области, чуо невероватне похвале на амбијент Чешља. Ми просто нисмо свесни тога јер га свакодневно гледамо, али Чешаљ је нешто што је у архитектонско-урбанистичком, амбијенталном смислу измамило све комплименте стручњака који су овде долазили. Тако да је питање Чешља и како га сачувати, за мене такође једна од тема, нарочито када се има у виду да су урбанисти за њега предвидели могућност надградње. Ту треба бити мудар и испоштовати законску могућност коју је план дао, а не пореметити амбијент.

* И, пре него што пређемо на причу о појединим градским локацијама и њиховој судбини, где се у активностима главног архитекте валоризују изложбе које сте иницирали?

- Оне су део мог дугогодишњег настојања да демистификујем област архитектуре и урбанизма и изнесем их у јавност. Кроз изложбе, комуникацију и, нарочито, кроз разбијање табуа око планске документације. Планови су јавна ствар, то је законом прописано, и могу да буду доступни свима. По некој инерцији, људи су живели у уверењу да су то њима недоступна сазнања. Прво што сам урадио као главни архитекта било је да се генерални план стави на сајт. Ми смо један од првих градова који су то урадили.

Архитектонска изложба крушевачких архитеката коју смо сместили у видовданске свечаности и надам се да ће постати традиционална, кренула је тако што смо прихватили да у Крушевцу организујемо прославу педесетогодишњице урбанизма. Друга је, по мени, много значајнија. То је давање шансе младим људима. Ја сам сматрао да је неки наш и мој лични дуг да препознам те младе људе који се баве архитектуром, који још увек студирају, да покушамо да им помогнемо колико можемо у изради неких радова, и да их презентујемо окружењу. И то је наишло на изузетно добре реакције. Видећемо на који ћемо начин даље помагати тим младим људима, али је мени драго што је та идеја опстала, оправдала своје постојање.

© 2003 - 2012 Local Press. All rights reserved