• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

Šta sve ima PIK „Bečej“ i šta kupac kupuje

Uticaj Kombinata na život

K.D.F., Bečejski mozaik (12. Februar 2007.)

Preduzeće PIK „Bečej“ - „Poljoprivreda“ nastalo je 1959. godine spajanjem tri velika poljoprivredna dobra (Sonja Marinković, Bratstvo i jedinstvo, Partizan) i dva industrijska preduzeća (Pivara Partizanka i kudeljara Tisa). Potom je još 27 manjih ili većih organizacija i zadruga pristupilo ovom poljoprivrednom kombinatu.

PIK „Bečej“ do 1998. godine posluje kao društveno preduzeće, kada je privatizovan po zakonu iz 1997. godine. Sada je 40,9 procenata akcija (111.984) u vlasništvu države, a sa ostalih 59,1 posto raspolaže 3.666 akcionara. Mali akcionari su, sa ukupno 52,68 procenata akcija osnovali firmu PIK Bečej Investments d.o.o. koja raspolaže sa ukupno 144.096 akcija.

Ukupan akcijski kapital PIK-a „Bečej“ sastoji se od 273.551 akcija, nominalne vrednosti 8.000 dinara. Ako država proda svojih 111.984 akcija samo po toj ceni dobija se oko 11 miliona eura. Sve akcije, dakle ceo PIK, po pomenutoj ceni vredi oko 28 miliona eura.

Krajem prošle godine je Agencija za privatizaciju objavila tender za prodaju 40,9 procenata državnog kapitala PIK-a, a tom kapitalu će se pridružiti i pojedinačni akcionari (grupisani u Investmentsu) kako bi se formirao većinski paket akcija.

Tako će se 16. februara ove godine verovatno znati da li će i kakvog će gazdu PIK „Bečej“ dobiti. Naravno, današnji PIK „Bečej“ nije onaj iz 1959. godine. Ovaj u svom vlasništvu ima svega oko 2.800 hektara zemlje (a koristi ukupno oko 14.000 hektara).

Ukoliko sprovođenjem Zakona o poljoprivrednom zemljištu lokalna samouprava Bečeja odluči da izda u zakup preko 10.000 hektara zemlje u vlasništvu države nekom drugom, a ne PIK-u „Bečej“, novi gazda kombinata će biti u prilično nezavidnom položaju: dobija oko 2.400 radnika i svega 2.800 hektara zemlje.

Ipak, po sadašnjem raspoloženju čelnika opštine, državnih političara i politički jakih pojedinaca u PIK-u, malo je verovatno da će kombinat ostati bez državne zemlje. (U svakom slučaju biće interesantno pratiti razvoj situacije nakon formiranja nove vlade Srbije, mada su male šanse za promenu „raspoloženja“ po ovom pitanju.)

Uspesi

Na vebsajtu Agencije za privatizaciju u dokumentima o PIK-u „Bečej“ i u profilu preduzeća koji je izradio privatizacioni savetnik „Deloitte“ mogu se pročitati razni podaci i finansijski pokazatelji o uspesima PIK-a „Bečej“. Doduše ni Agencija, ni „Deloitte“ ne garantuju tačnost i potpunost podataka koji su prikazani u dokumentima, a koji su dobijeni od PIK-a „Bečej“, jer nisu provereni od strane Agencije za privatizaciju. U pomenutim dokumentima se navodi da PIK „Bečej“ od 14.000 hektara zemlje koju koristi, 6.100 hektara navodnjava, ima 56 hektara raznovrsnih voćnjaka, 3.395 grla junadi, 29.748 grla svinja, 371 grlo ovaca i 74 grla konja. Preduzeće prosečno proizvodi 5 tona pšenice po hektaru, 6,5 tona kukuruza po hektaru, 90.000 tovljenika i 10,5 miliona litara mleka godišnje. Sve to proizvode radne jedinice Ratarstvo, Govedarstvo, Svinjarstvo, Flora i Ribnjak (površine 650 hektara, 450 tona ribe godišnje), a uslužnim delatnostima se bavi Građevinar i Trgovina i ugostiteljstvo. Tu je i dvorac „Fantast“, legat Bogdana Dunđerskog Matici srpskoj, međutim u ovom slučaju još predstoji da se precizira odnos Matice srpske i PIK-a. Po raznim podacima PIK „Bečej“ je od 2001. do 2005. godine u razvoj firme uložio 16,6 miliona eura. U 2005. godini je investirano u razvoj 3,4 miliona eura. Fizički obim proizvodnje i prometa robe i usluga u 2005. godini u odnosu na 2004. je povećan za 6,3 procenata. Vrednost izvoza u 2005. godini je 6,3 miliona evra. U 2005. godini je ostvarena dobit od 29 miliona dinara, a poslovna dobit je 167,8 miliona. U 2005. godini prihodi od prodaje su iznosili 31,4 miliona eura.

To je ukratko ono čime - ako ne želimo da analiziramo situaciju - raspolaže PIK „Bečej“, firma o kojoj u njenom profilu piše da je jedno od vodećih preduzeća u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda u Jugoistočnoj Evropi. Rečenica koja se ovih dana često čuje o PIK-u jeste i da od ovog preduzeća zavisi da li će građani Vojvodine imati hranu.

Još neki uspesi

Što se tiče broja zaposlenih tu sam PIK barata sa raznim brojkama. Koliko god da je zaposlenih, oni su po podacima preduzeća u 2005. godini koštali oko 865 miliona dinara (25,6 odsto više od planiranog).

Sad, o broju zaposlenih.

Po računicama, za obradu 100 hektara zemlje u ratarskoj proizvodnji dovoljan je jedan radnik, a tri radnika u povrtarskoj proizvodnji. Ostalo je višak.

Generalni direktor PIK-a Dragan Satarić na Skupštini akcionara u junu 2006. godine izjavio je da je prethodne godine u firmi radilo u proseku 2.415 zaposlenih. U profilu preduzeća („Deloitte“) pak se kaže da na dan 30. juna 2006. godine preduzeće je imalo 2.322 zaposlena, od njih 2.212 su zaposleni na neodređeno vreme.

Najviše je nekvalifikovanih radnika, 40 procenata, zatim 26 posto kvalifikovanih, sa srednjom školom ih je 25 procenata, sa višom 2, a sa visokom 7 odsto. Najbrojnija radna snaga ima između 41 i 50 godina (37 posto).

Što se investicija u PIK „Bečej“ tiče, radi se o sredstvima od oko 17 miliona evra, Fond za razvoj je kombinatu pozajmio 5,5 miliona evra, ostalo su kreditirale banke.

I još jedan interesantan podatak: PIK „Bečej“ ima račune u nekoliko banaka u Srbiji (radi se o preko deset banaka).
Dalje: država je 6,3 miliona evra (mada neki mediji barataju sa cifrom od 5,7 miliona) obaveza PIK-a prema državnim poveriocima stavila u režim otpusta. To znači da će biti otpuštene ako se tenderska privatizacija državnog kapitala uspešno sprovede.

Greška u redovima?

Što se tiče finansijskih pokazatelja poslovanja PIK-a „Bečej“ iz bilansa uspeha za 2005. godinu se vidi da prihodi od prodaje proizvoda iznose 31,4 miliona eura, a pošto ima i drugih prihoda, ukupni poslovni prihodi su 43,5 miliona eura. Poslovni rashodi su 41,4 miliona eura, prema tome dobit iz poslovanja je nešto više od 2 miliona eura (neto dobit je 336.000 eura).

U bilansu stanja za 2005. godinu vidimo da firma raspolaže sa određenim zalihama u vrednosti od 17,6 miliona eura, 2,7 miliona eura su potraživanja, prema tome ukupna obrtna imovina je preko 20 miliona eura. Firma ima stalnu imovinu 40,8 miliona eura, od toga osnovna sredstva (tu spada zemljište u vlasništvu firme i ostala osnovna sredstva preduzeća) iznose 37,8 miliona eura.

Dalje vidimo da se dobavljačima 31. decembra 2005. godine duguje 6,4 miliona eura, ukupne kratkoročne finansijske obaveze su oko 11,5 miliona eura. Dakle, ukupne kratkoročne obaveze prema dobavljačima i po kratkoročnim finansijskim obavezama (to su verovatno uglavnom krediti) su 19 miliona eura. Dugoročni krediti kojima je firma opterećena su oko 5,4 miliona eura.

Ukupne obaveze firme, što kratkoročne, što dugoročne iznose oko 24 miliona eura. Kapital firme je 37 miliona eura, a ukupna imovina preduzeća je 61 milion eura. (Izvor: prospekt PIK-a na sajtu Agencije za privatizaciju).

Takođe, u izvodu iz godišnjeg računa za 2005. godinu PIK-a „Bečej“, nalazi se iznos kratkoročnih obaveza, oko 19 miliona eura.

Međutim, u profilu PIK-a, koji je potpisan od strane privatizacionog savetnika „Deloitte“-a, drugačiji su podaci. Kao kratkoročne finansijske obaveze navedeno je samo 4,28 miliona eura, kao dugoročne 5,4 miliona eura, a obaveze iz poslovanja su 6,4 miliona eura. To je sveukupno oko 16 miliona eura obaveza, a ne 24 miliona kako se navodi u prospektu.

Razlika u brojkama je oko 7,5 miliona eura. Greška je verovatno nenamerna (nedostaje red sa još oko 7,5 miliona kratkoročnih obaveza).

Likvidnost

Likvidnost je svojstvo imovine ili njenih pojedinih delova da se mogu pretvoriti u gotovinu za pokriće preuzetih obveza. Stoga je likvidnost, uz rentabilnost, jedno od osnovnih načela privređivanja preduzeća u robnonovčanoj privredi. Likvidnost preduzeća uslovljena je nizom elemenata: pre svega protokom obrtnih sredstava kroz njegov poslovni ciklus, rokom dospeća obaveza, usklađenošću dugova i vlastitih izvora finansiranja.

Da bi se održala željena likvidnost preduzeća (koeficijent likvidnosti - odnos između sredstava i kratkoročnih obaveza - veći od 1), neophodno je strogo planiranje finansijskih tokova, pre svega tokova novčanih i netoobrtnih sredstava.

Racio pokazatelji PIK-a „Bečej“ glede likvidnosti su sledeći (posmatramo samo racio likvidnosti prvog stepena): 1998. godine je 0,05, 1999. godine je 0,03, 2000. godine je 0,01, 2001. godine je 0,01, 2002. godine je 0,01 i 2003. godine je 0,01. Nema iskazatelja za 2004. i 2005. godinu, ali ga je za Bečejski mozaik finansijski stručnjak izračunao, a dobijeni podaci kazuju da za 2004. godinu i za 2005. godinu još pada. To nije ohrabrujuće.

© 2003 - 2012 Local Press. All rights reserved