• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

Постоје ли мултиетнички медији

Без говора мржње

Авни ЈУСУФИ, Саша СТОЈКОВИЋ, Врањске новине (12. Februar 2007.)

Медији су се множили, уредници и власници мењали, али је све у суштини остало исто – дубока национална затвореност и језички проблеми од јужносрпских медија уместо мостова који спајају, чине раздвајајуће ровове

Медији су на простору југа Србије били и остали отворена рана по многим шавовима подељеног друштва. У време режима Слободана МИЛОШЕВИЋА неслободни и национално обојени до ивице здравог разума, после пада деспотије „слободни“ али подложни политичком утицају, медији овде и даље у великој мери креирају јавно мњење у нежељеним, а понекад и невероватним правцима. Мада би они најпре могли показати излаз из мрака подељених јужносрпски националних заједница, у стварности ствари стоје управо супротно - медији и даље раде у служби нације и њених „очева”, па тек онда у корист својих конзумената. Ни много донаторског новца овде уложеног, ни могућност едукације новинара и професионализације медија нису у потребној мери изменили овдашњу суморну медијску слику. Медијске куће, мада се многи од њих куну у мултиетничност, у великој мери остају једнонационалне, што их стално гура ако не у национализам, а оно свакако у националну искључивост, која је корен свих подела и извор будућих нетрпељивости.

Једино светло у свеопштем медијском мраку могли би, парадоксално, бити сами новинари, који се још увек држе, тражећи пут за промоцију сопствених идеја. Принцип – не постоје мултиетнички, него само професионални медији – најдражи је управо директним извођачима новинарских радова, а чињеница да је интеретничка сарадња међу медијским посленицима на завидном нивоу показује високу професионалну свест оних који у медијима раде.

РАСПОРЕД СНАГА

Медијска сцена југа Србије у великој мери остала је неразвијена и без одговора на све изазове времена. Медији су се множили, уредници и власници мењали, али је све у суштини остало исто – дубока национална затвореност и језички проблеми од јужносрпских медија уместо мостова који спајају, чине раздвајајуће ровове, и та слика могла је бити промењена само уз помоћ међународне заједнице. Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС, овде је много помогла, на различите начине, у отварању медија под државном контролом за припаднике свих националних заједница које овде живе. Као што је познато, Албанци годинама нису имали приступ у Радио Бујановац, нити у истоимене новине, као ни у радио Медвеђу, док са друге стране Срби у Прешеву нису имали редакцију на матерњем језику у РТ Прешево. Ова неприродна ситуација превазиђена је потписивањем Споразума о основним принципима реорганизације медија, који су 18. јануара 2002. године парафирали тадашњи шеф ОЕБС-а Стефано САНИНО и локални српски и албански лидери. Тај документ предвиђао је учешће Албанаца у раду локалних државних медија и формирање редакција на њиховом језику. Процес привођења локалних државних медија у мултинационалним срединама европским стандардима настављен је у Прешеву, где је тада нови шеф мисије ОЕБС-а за СЦГ Маурицио МАСАРИ 16. децембра 2003. године са представницима државе и локалних Албанаца потписао исти Споразум, који обавезује РТВ Прешево да формира редакцију на српском језику.

На крају, у јулу 2004. године, споразум сличан претходним потписан је и у Медвеђи.
- Наш циљ овде је, као и широм земље, да помогнемо у креирању и даљој консолидацији непристрасних и професионалних медија.

Новинари који већ раде у редакцијама у Бујановцу и Прешеву, или ће радити у Медвеђи, проћи ће ОЕБС - ову обуку. Информисање је јако важно - оценио је том приликом Масари.

Наравно, овакав развој ситуације наметнуо је озбиљне изазове у самим редакцијама. Мада међу самим новинарима никада није било великих проблема, и сарадња је несметано текла чак и за време оружаних сукоба, нови распоред снага наметнуо је одређене проблеме у пракси.

Али, не сме се сметнути са ума да одређених побољшања и позитивних помака ипак има.

- Оријентација наше медијске куће је мултиетничност, да се задовоље потребе свих грађана за информисањем. Ко разуме «Бујановачке новине», разумеће и «Газету». Једини критеријум код одређивања садржаја је етички и естетички квалитет - уверава директор РТВ Бујановац Џахит РАМАДАНИ, који се на тој функцији налази од када су Албанци преузели локалну власт у Бујановцу.

Рамадани каже да верује у будућност мултиетничког и двојезичног информисања, пре свега зато што „нема значајнијих отпора његовом спровођењу“.

- Можда је за дискусију питање да ли је термин мултиетничност исправан или није, али нико ни једном грађанину нема право да онемогући да учествује у било ком сегменту живота локалне заједнице, па ни у информисању на локалном нивоу – каже данас један од потписника ОЕБС-овог споразума од пре пет година.

СПОРАЗУМЕВАЊЕ

Са друге стране, познаваоци регионалних прилика потврђују да су новинари успоставили међуетничко споразумевање. Они су сарадњу имали и током оружаног конфликта, без обзира на националну припадност. Али, на простору где се све што има префикс “мулти” сматра прогресивним, нема сумње да етничност има своју улогу у развоју локалног новинарства.
У Бујановцу, поред “великог” државног медија, постоји још неколико приватних писаних и електронских медија. Али, њихови садржаји искључиво се односе на припаднике националних заједница којима се обраћају, па ту о мултиетничности не може бити говора, не само због очигледне језичке баријере.

Слична ситуација је и у општини Прешево, са неким ипак локалним варијацијама на исту тему. Осим општинске РТВ Прешево, која ради у оквиру дома културе “Абдула Крашница”, у овом граду са претежно албанским становништвом постоји и независна телевизија “Алди”, док је куриозитет да у граду нема писаних медија. Поуздан извор информација је и сајт пресхева.цом, који на албанском извештава о свему што се догађа на југу Србије. Ови медији стално истичу своју мултиетничност, како по програмској шеми, тако и због чињенице да се програм емитује и на албанском и на српском језику.

- У зависности од догађања у општини Прешево, редакција на српском покрива све интересантне теме, а верујемо да наш програм слушају све етничке заједнице у општини.

Само уредништво, као и колеге у РТВ Прешеву су отворени за сваки вид сарадње, тако да српска и албанска редакција сасвим добро функционишу, с тим што српска редакција у највећој мери прати активности које су од интереса за ту националну заједницу - каже новинар РТВ Прешево Ивица СТЕПАНОВИЋ.

Са друге стране, иако је реч о малој општини, у Прешеву ради и неколико приватних медија. Директор једног од њих, независне телевизије „Алди” Исуф МЕХМЕТИ каже да је његова станица једна од ретких у региону која има програм на мањинском, у овом случају српском језику.

- Иако смо приватан медиј, сматрамо неопходним да на нашем програму буду заступљене и мањинске заједнице, како би информисали све гледаоце о актуелним општинским дешавањима.

Програм на српском реализује се уз помоћ колега из српске заједнице, и они практично сами уређују емисије – истиче Мехмети, уз наду да ће и српски приватни медији, у оним срединама где су Срби већинска заједница, омогућити осталима информисање на матерњем језику.

На крају, остаје само јасна спознаја да не постоји мултиетничко новинарство, него само теме које се дотичу свих.

© 2003 - 2012 Local Press. All rights reserved