• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

Како смо гласали

Три боје: жуто

Саша СТОЈКОВИЋ, Врањске новине (29. Januar 2007.)

Радикали, после транзиционог узлета, стално падају, СПС се још увек ваљка, ДСС нема сопствене бираче, док демократске странке показују константни раст броја гласова и подршке бирача

Главна карактеристика републичких парламентарних избора у општини Врање је велика излазност бирача, која је, са преко 65 одсто изашлих, скоро засенила и референдумски резултат. Народ је вероватно увидевши да је враг однео шалу, масовно рекао шта има, па ће се о резултатима гласања много говорити наредних недеља и месеци.

Посматрани издвојено, резултати избора су можда изненађујући, бар њихов део који показује пад популарности оних који су се у народну подршку клели и пре и после избора, али, гледано кроз резултате последња три изласка на биралишта, чини се да ствари полако долазе на своје место. Све се зна – радикали имају озбиљан пад подршке, ДСС је главни губитник избора, а са њима и Нова Србија, која ће тек платити цех изласка пред бираче са заједничком листом. Највеће изненађење су ипак добри резултати ДС-а и Г17 плуса, као и опоравак СПС-а, овде најгабаритније политичке странке. Преглед који следи бави се упоређењем понашања врањског бирачког тела на парламентарним изборима 2000. и 2003. године, као и на локалним изборима из 2004. године. Иако је ово мешање “несмешљивих” ствари, ипак се до неких закључака о томе како су гласали Врањанци само на тај начин може доћи. Истовремено, овај упоредни преглед показао је и шта су и колико овде радили локални одбори највећих партија, те ко од њих заслужује да и даље представља београдске централе, а коме је време за политичку пензију.

ПРИПРЕМА ТЕРЕНА

Главни сукоб модерне и традиционалне стране Врања одиграо се, ипак, у септембру 2000. године, када су грађани бирали између Војислава КОШТУНИЦЕ и Слободана МИЛОШЕВИЋА, а уз то и посланике за Скупштину СРЈ. Резултате тих избора нико никада није у потпуности објавио, али се поуздано зна да је Врање тада, као ретко који крај у земљи, било подељено на два дијаметрално различита и међусобно сукобљена блока, састављан од оних који су долазили и оних који нису желели да оду.

Нова прилика указала се већ у децембру, када је Србија изашла на пете по реду парламентарне изборе од пада комунизма. Бирачко тело тада је било приближно данашњем, око 72.000 људи, али је на изборе изашло 62,25 одсто бирача, па се резултати могу сматрати упоредивим.

Странке демократске опције тада су, удружене у ДОС, освојиле тачно 27.633 гласа, што је скоро дупло више него сви остали заједно. Јер, подсетимо се, социјалисти су тада узели 6.690 гласова, СРС само 3.974 гласа, а СПО 1733. Као куриозитет занимљив за даљу причу нека послужи податак да је тада АРКАН, који је ишао као група грађана, узео у Врању 1.308 гласова.

Но, тада долази транзиција, неслога у демократском блоку, разлаз, убиство премијера ЂИНЂИЋА, акција “Сабља”, распад ДОС-а и као неминовност, нови избори. Излазност бирача у Врању била је нешто слабија, око 59 одсто, али су резултати избора запањили чак и најокорелије присташе антиевропских ултранационалиста. Српска радикална странка Војислава ШЕШЕЉА била је убедљиво најбоља у Врању, достигавши свој максимум од 16.863 бирача, или округло 40 одсто гласова изашлих, као својеврсни анти - ДОС око себе окупљајући све ретроградно. Цех је тада платио СПС, који је пао ниже него у најгора петоктобарска времена, са само 4.206 гласова.

Потпуна новина и вероватно највеће изненађење избора био је Г17 плус, који је освојио и више гласова од социјалиста(!), 4263, у глас.

Најбоље пласирана демократска странка била је ДСС, са укупно 14,7 одсто подршке, или 6.207 гласова, док су њихови будући коалициони партнери из Нове Србије на изборе ишли заједно са СПО и узели 2.837. гласова (6,7 одсто подршке). Најгоре су прошле владајуће демократе, у Врању поцепане међу собом, нерадне, изгубљене на политичкој сцени, без јасне идеје како даље. То стање јасно им се одразило на резултате, јер су освојили 3.683 гласа, или 8,7 одсто. Но, у деценијском прегледу овај резултат не изгледа нимало лоше, јер је готово приближан ДСС-у, који је тада разбио ДС, као што је сада са Коштуницом учинила ТАДИЋЕВА странка.

ШАНСА

У међувремену су Срби, а са њима и Врањанци, више пута излазили на изборе, али они нису били парламентарни, осим оних у септембру 2004. године, када су бирани одборници локалне Скупштине. Иако су ови резултати готово неупоредиви са републичким, остаје чињеница да су највише гласова освојили СПС (6.449) и СРС (2.358), добивши око 37,26 одсто подршке Врањанаца. На другој страни, пре издаје ДСС-а такозвани демократски блок бројао је 27,08 одсто подршке, а све партије које су га чиниле имале су испод 2000 гласова. ДСС је освојио 1.996 гласова, демократе 1.687, за Нову Србију гласало је 1.440 људи, а за Г17 плус њих 1.308.

После одласка Слободана Милошевића социјалисти, мање – више, могу рачунати на око 6.500 гласова, и било који избори да су у питању, сваки резултат испод овога за њих је неуспех. Хоће ли им толики број гласова бити довољан за очување власти у локалу, остаје да се види.

Врањски радикали немају никакву кампању, никада је нису ни имали, и чак не истурају лидере напред, што резултира константним губитком броја гласова. Тамо где су власт, као у Сурдулици, губе, па чак и у транзицијом опустошеном Врању рапидно падају, јер се смањење броја гласова од око 10 одсто мора назвати правим именом – катастрофа. Но, чињеница да су врањски радикали изнад српског просека странке, јасно указује у ком правцу ће даље ићи та странка.

Демократе су дочекале своју шансу, и узеле све што у овом граду инклинира демократији, значи више од 8.000 гласова. У овом прегледу јасно се види да није 2000. година ексцесна, како се обично мисли, него да је то заправо 2003. година, када је ДСС узео нешто што му нити припада, нити зна шта би са тим да ради. Ако ново руководство странке у Врању успе да не полуди од успеха, ДС ће бити главни такмац социјалистима на локалним изборима. Као стабилна демократска опција профилисала се и Г17 плус, са око 4.000 гласова подршке. Успе ли ”Јумко” да заиста стане на ноге, експерти ће овде многима помрсити рачуне.

Највеће проблеме са својим гласачима има ”народњачки блок”. Иако многи покушавају да их профилишу као некакву и трећу политичку силу на српској сцени, на врањском примеру то никако није видљиво.

Остаје чињеница да је Нова Србија пропустила шансу да покаже колико има бирача уз себе, јер није успела да капитализује популарност Велимира ИЛИЋА. До сада, бирачко тело НС усталило се на око 1.500 гасова, мада сви верују да је овом приликом та партија коалицији са ДСС-ом донела бар дупло већи број гласова. Ако на локалне изборе изађе самостално, Нова Србија је пред расплетом. Или ће заиста бити важна политичка опција, или ће се утопити у сну о величини коју подржава испод седам одсто бирача.

Локални изборни резултат ДСС-а гори је из године у годину, а ако не успеју да узму неко значајније место у будућој влади, може им се десити и потпуни пад, као СПО-у, коме ни министарство спољних послова није помогло да пређе цензус.

Но, било како било, избори су прошли, сви задовољно трљају руке, а Врање је, коначно, помало дигло главу из радикалске прашине и већински показало да жели да се прикључи остатку Србије, и да је спремно за изазов новог доба. Да ли је ова констатација тачна, показаће већ наредни локални избори. И они ће проћи у судару два блока, али овога пута, црвено-црног против жутог. Сви остали позиционираће се у односу на те две крајности, а коалиција, и то предизборна, између садашњих партнера у власти све је извеснија.

Демократе долазе, и ако успеју да обезбеде подршку мањих странака, биће овде свашта. Али, никада се не зна – Врање је то.

© 2003 - 2012 Local Press. All rights reserved