• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

Чедомир Јовановић, председник ЛДП

Доћи ћу још 222 пута

Горан М. АНТИЋ, Врањске новине (25. Decembar 2006.)

Југ је најнеразвијенији део Србије и тиме је још израженија обавеза политичара да се посвете решавању проблема у овом региону

У оквиру предизборне кампање, у Врању је минулог четвртка боравио Чедомир ЈОВАНОВИЋ, лидер Либерално-демократске партије (ЛДП), у друштву са својим коалиционим партнером Владаном БАТИЋЕМ, председником ДХСС. Јовановић је прво у просторијама ОО ЛДП Врање одржао конференцију за новинаре, онда је посетио НВО "Генератор", где је одговарао на питања присутних, а затим је одржао трибину у позоришту "Бора Станковић", где је у дужем излагању пред пуном салом изложио главне акценте свог политичког програма. То је уједно била и прилика за разговор за "Врањске".

ПРЕУЗИМАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ

Врањске: Господине Јовановићу, колико је југ Србије, посебно Врање, политички интересантно подручје за ЛДП, када је чињеница да овде већ хронично влада једна ригидна политичка атмосфера?

Јовановић: Та политичка реалност представља само још један мотив више у овој изборној кампањи. Нама је потребан сваки глас, поготово гласови оних људи који су оптерећени неспособном политиком. Југ је нанеразвијенији део Србије и тиме је још израженија обавеза политичара да се посвете решавању проблема у овом региону. Ја сам овде био два пута, а доћи ћу још 222 пута, све док овде не победи не моја политика, него систем вредности за који се ЛДП залаже, у коме има места за свакога ко жели да се мења, да се такмичи, да у сваком дану види шансу, а не претњу и опасност.

У том смислу, како гледате на релације између председника Србије Бориса Тадића, и кључне фигуре на овом подручју, Драгана Томића?

- Што се тиче нашег односа према Тадићу, ту су позиције мање-више кристално јасне. Ми од њега очекујемо да као председник буде реформатор, а не вештачка плућа, или штака пропале политике Војислава Коштунице. Што се тиче Драгана Томића, сви његови економски резултати у сенци су политичког ангажмана. С једне стране, не треба занемарити чињеницу да је "Симпо" битна фабрика за Врање, да је овде дошла "Кока-кола", да ту раде неки људи, али с друге стране, увек треба имати у виду ту горку истину, која Драгана Томића описује као потпредседника Милошевићеве владе, особу која је одлучивала о, да не буде грубо речено, животу и смрти, опстанку људи кроз политичку подобност из позиције једног система вредности који је упропастио југ Србије. Дакле, када се говори о Томићу као менаџеру, занемарује се политичка димензија која мора бити у првом плану, јер је чувајући своје позиције у "Симпу", он практично чувао ону политику која је гушила будућност и сваки напредак овог региона.

То вас питам због тога, јер је однос Тадић-Томић на југу Србије врло битан и за ЛДП, у смислу стварања постизборне коалиције са ДС, која је ЛДП-у послала јасну поруку?

- Наша је жеља да пресудно утичемо на формирање будуће владе, и водимо такву кампању.

Наш однос са ДС зависи од њене спремности да прихвати ставове наших бирача; између ДС и људи који за нас гласају, наравно да ћемо увек стати на страну гласача. А партнерство са ДС може мењати Србију под условом да ДС напусти договоре Коштунице и Тадића; ако не зна шта да ради, нека погледа како је то некада радио Зоран Ђинђић. То партнерство мора бити усмерено ка оним циљевима о којима ми говоримо, а не онима који су последњих неколико година трасирали курс ДС.

Која је циљна група гласача на коју ЛДП рачуна на југу Србије, конкретно у Врању?

- Нама је потребан глас сваког човека који је спреман да учини нешто за себе. Посебно рачунамо на подршку младих, јер су нам потребни имајући у виду њихову енергичност и природну предиспозицију за лидерство у Србији. Пошто ми желимо да будемо странка реформи, промена, ми онда морамо имати људе који су способни тај програм конкретно и реализују.

Шта ЛДП конкретно нуди свом потенцијалном гласачу?

- Ми гласачима нудимо политички програм који ће им омогућити да они пресудно утичу на свој живот. Не странке, не Београд, већ они лично, кроз преузимање одговорности.

ЋУТАЊЕ ИНСТИТУЦИЈА

Кад смо код кампање, колико је сведочење Багзија у служби предизборне кампање, и какав је ваш однос према чињеници да се и ваше име неретко помиње у том контексту?

- За мене то није Дејан Миленковић, за мене је он сведок сарадник. Ја сам се борио за закон којим је сведок сарадник практично постао институција за Специјални суд. Оно што се тамо дешавало, вратило је суђење убицама Ђинђића у центар нашег јавног живота, јер је било жалосно посматрати то суђење на маргинама наше свакодневице.

Важно је указати на чињенице којима је Багзи потврдио оптужницу која је толико дуго оспоравана, а потом разумети цену статуса коју је он платио, гурајући у страну, маргинализујући самог Коштуницу и читав његов кабинет, који је био у директној вези са људима који су планирали и извршили Ђинђићево убиство, покушавајући по ко зна који пут да криминализује нас, који инсистирамо на пуној истини. Мој одговор крајње је јасан: ја не желим да неко по Србији арбитрира о мени, или било коме другом, ја очекујем од институција да се оне изјасне. Чињеница да институције ћуте заправо говори о томе да су оне под политичком контролом оних у које верује Легија, оних који би да остану на власти у Србији, што им ми нећемо дозволити.

Проблем Косова се јако намеће у предизборној кампањи, малтене одлучујуће; шта је за ЛДП реалност, а шта манипулација Косовом?

- Морамо да почнемо да водимо рачуна о људима који на Косову живе, и о Србима и о Албанцима, политика коју је формулисало наше државно руководство је осуђена на пропаст, то је сада свима јасно - Косово ће бити тамо где је увек и било, а од наших способности да мењамо Србију, да је учинимо успешном и перспективном, зависиће и природа нашег односа са Косовом. Цена Милошевићевих ратова и капитулације је практично кроз губитак права наше државе да управља Косовом, ту улогу је једно време играла међународна заједница, а сада жели да је препусти грађанима Косова. Ако данас хрватска влада почива на коалицији ХДЗ-а и "хрватских" Срба, ако у БиХ управља трочлано председништво Срба, Хрвата и Бошњака, треба веровати и у партнерство Срба и Албанаца на Косову, у 21. веку, у коме границе у Европи практично не постоје.

Стиче се утисак у јавности да се ДС и ЛДП отимају о Ђинђићево политичко наслеђе; ко је, у ствари, његов баштиник?

- Не видим, бар што се ЛДП тиче, основа за такву дилему; Зоран Ђинђић је персонификација позитивне будућности, а ако говоримо о његовом политичком наслеђу, његове су идеје шире од било које странке. Наравно да је као председник ДС он њу самим тим обавезао на онај политички однос који је специфичан, и на који нико други не може имати право. Ђинђић је позитиван симбол, и у том смислу ја желим да свако у Србији има право на њега, али он је политичка привилегија само ДС. За мене је живот који смо заједно проживели велика обавеза и ЛДП је направљена у оном тренутку, када сам ја проценио да више ни једна странка нема спремност да се бави политиком на начин на који се он бавио њоме.

© 2003 - 2012 Local Press. All rights reserved