• 
• Arhiva
• O projektu
• Local Press
• Članice
• Kontakt

Pretraživanje:

Izlistavanje:

Po članicama

Izaberi: Bečejski mozaik Borske novine Društvo Ekonomija Grad Hronika za Zemun Kikindske novine Kraljevski glasnik Kulska komuna Kultura Ljudska prava Moj Kovin Narodne novine Novi dan Novokneževačke novine Novosadske novine Pančevac Pečat Polimlje Politika Porodični krug Revija Kolubara Revija Polje Sloboda Smederevska sedmica Somborske novine Sport Svetlost Tibiskus Vesti Vranjske novine Vrnjačke novine

Po temama

+ Društvo

+ Ekonomija

+ Kultura

+ Politika

+ Sport

+ Ljudska prava

Arhiva:

Sva izdanja

+ Izdanje broj 119 - 9. April 2010.

+ Izdanje broj 118 - 19. Mart 2008.

+ Izdanje broj 117 - 30. Septembar 2007.

Социјалне разлике међу средњошколцима

Богат тата, одличан успех

Дејан Димић, ”Врањске “, Врање (6. Novembar 2006.)

Професори повлађују деци богатих и утицајних родитеља, чиме се шаље лоша порука генерацији којој се намеће поновно успостављање традиционалног система вредности

Деца родитеља који су неки „фактори“ у граду имају већи кредит и повластице код професора.

Привилегованима се толерише недисциплина, „жмури“ се на неоправдане изостанке и „пумпају“ оцене. У мом одељењу чак је било јавног изражавања незадовољства групе ученика, који не долазе из угледних породица, због неуједначеног третмана код професора, али то није попримило крупније размере - каже један матурант гимназије „Борисав Станковић“, који није желео да му помињемо име.

Положај битних градских ликова који школују тинејџере постао је, дакле, врло важан у очима појединих, не наравно свих професора, али је појава, према сведочанствима ученика, све раширенија. Од случаја до случаја, расте или опада ниво професорске толеранције према одређеном ђаку. Највећи праг је када су родитељи у структурама политичке и привредне моћи, потом долазе остали о које се могу потенцијално окористити - лекари, банкари, приватници разних занимања, од бизнисмена до аутомеханичара.

За различити професорски “поглед” на ученике око себе, матурант Владимир Трајковић нема објашњење.

- Сви би ми - сматра Владимир - према мом виђењу ствари, требало да будемо исти у очима професора. Међутим, тешко је очекивати нешто боље у друштву у коме сви остварују корист по систему услуга за услугу.

ТОЛЕРАНЦИЈА

Маја Ристић, ученица другог разреда, издваја два разлога због којих професори форсирају поједине ученике - страх и корист.

- Не знам на који начин професори размишљају - каже Маја - да ли се можда воде тиме да ће им затребати доктор, помоћ у банци или нешто треће, у сваком случају преко деце подилазе имућнијим суграђанима.

Лакше се огреше о другу групу ученика, у стилу неће бити битно ако се да слабија оцена детету неутицајних родитеља. Мислим да би требало да сви имамо исти третман, да нас професори не деле. Што бих ја имала протекцију јер ми је отац, на пример, доктор. Што се тиче међусобног односа ученика, има случајева понижавања или зависти, али то није правило. Све зависи од индивидуалних ставова, васпитања које се носи из породице. Има препотентних који говоре: „Мој отац је доктор. Ја имам пара, могу да купим шта хоћу“.

Степен нетолеранције не расподељује се насумице међу младима. Он је, осим онога што понесу из породице, попут осећаја богомданости за велика дела и поред недостатка потенцијала, који им усађују родитељи, често и последица супротне ситуације, ниског нивоа образовања родитеља и њиховог лошег материјалног стања. Уз то, родитељи су врло неупућени с ким им се дете дружи и како се понаша.

Овакве околности, по мишљењу Милице Стојковић, ученице трећег разреда гимназије, продубљују разлике међу младима.

- Те разлике се - каже Милица - огледају у једној класичној подели. Стварају се табори ученика који повремено крећу једни против других. Врло је мало солидарности и разумевања у тим односима; ученици, да тако кажем „вишег сталежа“, издвајају се из средине посебним начином облачења, оптерећивањем маркираном гардеробом, скупим стварима, најновијим моделима мобилних телефона, изласцима у „фенси“ кафиће. Дешава се и да исмевају оне који им нису равни.

Мислим да се због тога ови други помало повлаче у себе и немају простора да изнесу своје мишљење, већ ћуте и трпе придике. И кад се друже, основу њиховог дружења не представља међусобна сличност и пријатељска љубав, већ нешто друго.

Милица Стоиљковић, ученица другог разреда, такође примећује већу толеранцију појединих професора према ученицима из утицајних породица, али сматра да то није толико везано за успех у школи.

- Професори су - каже наша саговорница - некако љубазнији према ђацима који имају познате родитеље. Међутим, постоје ученици који немају проблеме с новцем, али су добри људи и имају високе оцене.

Лично се не поредим с онима који, због протекције, имају исту оцену као и ја, иако на пример сматрам да више знам. То ће се кад-тад показати. Не процењујем особе на основу тога да ли имају новац или не, већ на основу поступака. Понекад неко од другова зна да каже „ма што да учим, мени ће да среде за оцену“. Разлике се више виде у таквим поступцима, неко у одевању и другим статусним симболима.

ВРЕДНОСТИ

Традиционални систем вредности се у овој земљи распао пре деценију и по. Такво стање ствари и данас потпуно збуњује младе код избора шта је добро, чему се приволети и стремити, а шта одбацити.

- Социјалне разлике се, наравно, виде - мишљење је матуранткиње Марије Костић. Неки ученици не могу ни да помисле на маркиране ствари, док поједине девојке стално потенцирају колико су платиле чизме, јакну или фармерице. Важно им је да нагласе и где је гардероба купљена, обично су то Београд или Скопље. Показује се богатство, па неки ученици, поведени том “модом”, иако нису имућни, желе да се прикажу у таквом светлу.

Раширена је појава да се ученици потпуно различитог имовног стања не друже, али такође има случајева да сиромашнији желе да се додворе богатијима. Ови пак имају привилегије код професора. Ако је тата неки доктор и слично, ту обично долази која оцена више и супротно, ако је тата непознат, третман је другачији. Код нас су у генерацији практично два одељења фаворизована од почетка, ту су деца важних људи из града. Значи, у старту је било подвајања.

Генерација средњошколаца, која се налази на прагу уласка у зрело доба, одраста и даље у нестабилном друштвеном, моралном и културном оквиру. Међутим, очито је младима преко главе да им и професори дају лош пример, да им старији сервирају приче како је у ненормалним околностима све нормално.

© 2003 - 2012 Local Press. All rights reserved